среда, 19. септембар 2012.

Бесплатни програми

Када сам, пре две године, сину куповао нетбук, након што сам одабрао уређај, продавци су ми објаснили да је рачунар "празан" и тражили су ми хиљаду и по динара да га "напуне". Мислили су да сам дунстер јер сам купио најјефтинији. С мојом платом... а који сте други хтели да купим?

Ха ха... Нисам могао да одолим пред приликом да се правим невешт: питао сам шта то значи, чиме ће да га "напуне", а пошто је нетбук био расклопљен, "случајно" сам га укључио да видим како изгледа "кад је празан". Изненађење! Мајстори су већ били инсталисали Виндоуз ксп, Мајкрософтов уред, Ејдобијеве графичке алате, програм за резање дискова...

Баш лепо од њих. Само није било лепо што су хтели да ми узму 1500 динара још. И што су хтели да се вратим за сат времена, кад "заврше". Пробао сам и даље да се правим невешт и питао да ли су програми фабрички инсталисани али нисам могао више да издржим, почео сам да се смејем и објаснио да, најпре, НЕЋУ да платим за инсталацију коју могу сам да урадим и, затим, да НЕЋУ да плаћам за пиратске програме.

Најпре зато што користим Линукс. Затим зато што постоји довољно бесплатних, квалитетних програма доступних свима. Нико не мора да купи било шта осим самог оперативног система, и то само ако се одлучите за Виндоуз.

На пример, за канцеларијски рад постоји веома добар програмски пакет који је преведен на српски. Реч је о Либреофису. Можете га преузети са следећег сајта: http://sr.libreoffice.org/. Поред тога што прилично подсећа на стари Мајкрософтов уред из 2003, у потпуности је компатибилан. Можда нећете имати неке напредне математичке формуле у програму за унакрсне табеле, рад у едитору математичких једначина је другачији и, по мени, удобнији, презентације су унеколико другачије, али, с друге стране, имате проверу правописа на српском, потпрограме за преношење дела речи на крају реда и за пресловљавање. И ако желите, снимате свој рад у doc или docx формату.

За фотографије можете користити Гимп (Можете га преузети одавде: http://gimp-win.sourceforge.net/stable.html. Помоћ је преведена на хрватски.). Програм је веома квалитетан и преведен је на српски. За цртање имате Инкскејп. Ако сте радили у Корелу Дро, нећете имати тешкоћа да се прилагодите. (Преузимање одавде: http://sourceforge.net/projects/inkscape/files/inkscape/0.48.3.1/, први фајл одозго).

Да вас даље не бих гњавио, погледајте овде: http://www.techsupportalert.com/content/top-freeware-picks-category-editors.htm селекцију најбољег бесплатног софтвера за Виндоуз. Избор је веома добар, а за сваку категорију можете наћи два, три програма који су ушли у најужи избор, уколико вам одабрани не одговара.

Суштина је у томе да не морате користити пиратизован софтвер. А зашто не би требало — има много разлога, а пошто нисам неки бранилац великих софтверских компанија, већина њих се тиче вас, и непријатности који бисте могли да доживите. Нећете морати ни да се одрекнете ни својих старих навика: већина тих програма је веома слична, како по изгледу, тако и по функцијама. Прилагођавање, обично, траје веома кратко. 

понедељак, 17. септембар 2012.

Српски словни ликови

Веома је мало ћириличних словних ликова прилагођених српском језику. Некада сте могли пронаћи архиву са модификованим курзивом и црним курзивом словног лика тајмз њу роман, али ми се чини да те архиве више нема.

Кратком претрагом сам пронашао неколико сајтова посвећених ћирилици. Неки су ми били познати од пре, као cirilica тачка com, посвећен новом, и према речима аутора, лепшем ћириличном стандарду за српски језик, док је cirilica тачка rs нешто ново.

Са сајта "Лепше ћирилице" можете преузети низ словних ликова прилагођених српском језику, међутим, ти ликови нису погодни за озбиљан рад, из неколико разлога од којих је најважнији то што имају ограничен скуп карактера. Други је разлог сам стандард који аутор намеће.  Корисници који немају потребу да своја документа деле могу их употребљавати без проблема. Они који, као ја, размењују своје текстуалне датотеке, морају тражити друга решења.

Да не бих остао недоречен, морам у кратким цртама објаснити шта је уникод. Мада су фонтови прилично сложени програми, за наше потребе можемо их једноставно замислити као табеле са словима. Када притиснете дирку на тастатури, оперативни систем упути на место у табели на којем се налази слово које желимо да откуцамо.

Пошто је некада број места био мали, да бисте имали ћирилицу морали сте заменити латинична слова у табели ћириличним; за српску ћирилицу сте морали имати посебан фонт, за руску опет други фонт, за француски алфабет трећи, за грчки четврти. Уз то, нису били дефинисани стандарди за многе језике, укључујући наш, што, наравно, никог не изненађује. Тако сте за српски имали неколико распореда слова, и уколико нисте имали одговарајући фонт, текст је редовно захтевао дораде и исправке.

Онда је створен уникод стандард. Табела уникод фонта може да садржи неколико (десетина) хиљада карактера. У оквиру истог фонта имате латиницу, ћирилицу, ИПА знаке, гомилу дијакритика, грчка слова итд. Не само то: место сваког знака у табели је прецизно дефинисано. Можете бити сигурни да, који год словни лик да користите, текст се неће изменити.

Мада у уникод табели има много поља, нису увек сва попуњена. Тако, тајмз њу роман има само око две хиљаде слова. Не постоји краткосилазни акценат из српског, на пример. Уз то, мада уникод табела има дефинисане карактере за јерменски, телугу, грузијски, поједине индијанске дијалекте, поред очекиваних за арапски, деванагари... направљени су извесни превиди. Два се тичу нас: најпре, наша су особена ћирилична слова накнадно дефинисана и смештена на крај табеле. Већина фонтова их уопште нема. Затим, нису предвиђена посебна слова за стару ћирилицу, већ је она, погрешно, изједначена са модерним писмима. Ужас.

Међутим, ипак постоје словни ликови са нашим словима и програми способни да их потраже у уникод табели. Један од таквих програм је Lyx, на пример, програм за писање научних радова, о којем ћу писати другом приликом. Авај, ворд не спада у те програме.

Зато сам направио малу збирку фонтова где сам преместио одговарајућа слова на места где их текст процесори обично траже. У њима су сређени верзално "б" и курзивна слова т, п, г, д. Сви фонтови имају акценте за српски језик, и направио сам тастатуру за куцање дијакритика (са упутством!).

Да додамо још да су сви ти фонтови бесплатни и легални (сви се могу слободно преузети са интернета). Можете их користити за штампање књига без икаква ризика. Ако ми се обратите на matejstanojevic ет gmail тачка com, радо ћу вам их послати.


недеља, 16. септембар 2012.

Рачунар као баук

На послу сам релативно често у прилици да помажем колегама да реше разнородне проблеме које имају у раду с рачунаром. Степен сложености тих проблема је веома разнолик, као и вештина мојих сарадника. Понекад је реч о једноставном проналажењу датотека на тврдом диску, каткад треба очистити лаптоп од вируса, а повремено пронаћи одговарајуће ћириличне словне ликове за дијалекатски текст.

Може се чинити да су такви проблеми безначајни али, током деценије техничког уређивања научних часописа, радове написане уз употребу стилова или уз коришћење адекватног шаблона сам добијао само из иностранства. Чак ни млађе колеге, вичне раду на рачунару, не употребљавају ни један програм за рад са референцама, нити су свесни да у програму помоћу којег обично пишу своје радове постоје одговарајући алати за то.

Такође, уочљив је известан притисак назовимо их "информатичара", који намећу енглески језик и употребу латинице — или, још горе, латиничног писма без наших слова. Већина људи које сусрећем није свесна да је оперативни систем на српском језику нешто одавно доступно, као и њима потребни програми.

Тако, употреба рачунара за људе који не говоре и не читају енглески језик личи на ход по минском пољу: све се ради напамет, рад је сужен на неколико основних радњи и све што је изван тога остаје недоступно.

Сврха овог блога је да се таквим корисницима помогне.